Петицијa за постављање новог свештеника

Одазивам се љубазно позиву Аписа (као што сам и свих 11 година док сам живео и радио у Јоханесбургу) и настављам као и увек да се отворено обраћам мојим бившим парохијанима, пишем, упознајем их са чињеницама, обавештавам их и разговарам са њима потпуно отворено о свему, за разлику од овог клана који је који је тренутно са безбожним попом у Јоханесбургу отео светињу од српског народа и часног дела СПЦ. Дакле, писао сам већ оно што сам о попу Исмајлу сазнао у Србији од упћених људи и његових бивших старешина, сабраће свештеника.... Вероучитељ из Исмајловог родног Крушевца каже да је тај човек психички нестабилан и да пати од параноје и још неких психичких поремећаја (одатле то његово сликање и снимање свега и свачега и паничан страх да њега неко не слика и не снима у било којим ситуацијама....).

Онај који га је рукоположио у свети и узвишени чин свештеника - Митрополит Амфилохије - сада са горко каје због тога. Лично ми је рекао да горе решење за светињу у Јоханесбургу није могло да се нађе од тог Исмајла и да је хтео да га рашчини и одузме му свештенички чин (јер ипак за тако нешто човек треба, поред вере у Бога, да буде и психички здрав и ментално стабилан) али да му је Исмајло побегао као неки лопов и против свих канона СПЦ без питања и благослова и јављања надлежним црквеним властима напустио парохију у Аргентини и пребегао у Чикаго да тражи нове жртве.

Свештеник из Аргентине ми је рекао да је Исмајло (пре него што ће побећи из Аргентине) украо из цркве неке црквене књиге и још неке ствари које припадају том народу и тој светињи, а не њему лично. И због тога је Митрополит хтео да га рашчини али тада нису схватили да немају посла са обичним свештеником већ са превејаним преварантом и лажовом (у шта сам се и ја и многи Срби већ уверили у Јоханесбургу), кога неће моћи лако да зауставе. У манастиру Студеници (где је Иса понекад одлазио док није остварио свој план о ухлебљењу и постао поп), није био пожељан и монаси су протествовали код игумана због тога што се у манастир уопште примају такви људи (чак само као гости) - и ово се може проверити из прве руке - игуман Студенице ми је то рекао.... Све што пишем, може се проверити и потврдити из прве руке на лицу места.

У Чикагу се спојио са попом Милотрадом Лончаром (који је српској Црквеној Општини у Јоханесбургу, пре 15 година, направио дуг од 60 000 Еура - иначе овај преварант у мантији Лончар - разведени поп кога је жена одбацила због прељубе, је изузетно присан и близак са садашњим истакнутим чланом Исмајловог безбожног одбора, Јовом Бардаком и ту је такође радила коресподенција и координација - у суштини, можда никада нећемо сазнати све детаље ове мафијашке операција безбожника - једини Господ зна све како је било и Он ће дати свакоме по његовим делима). Ту су сковали паклени мафијашки план како да пошаљу Ису у Јоханесбург, а патријарх Иринеј једва дочекао да одобри јер није могао више да слуша кукњаву (како ми он сам лично рече) тадашњег амбасадора Србије у ЈАР са позамашним удбашким педигреом, Горана Вујичића. Свако је имао неки свој лични интерес. Поп лажов и лопов Исмајло, у Јоханесбургу се окружио безбожницима и атеистима (потпуно природно - њему сличним), људима које сам за 11 година колико сам био ту старешина храма, виђао у просеку једном годишње у цркви (Милица Шакота, Радојка Михић, Стајка, два Мирослава, Стеван, Виолета....), дугачак је низ атеиста у којима је безбожни поп Исмајло пронашао блиске сараднике по свом карактеру и образу.

И много, много простора и времена би овде одузело набрајање свих непочинстава и нечасних радњи безбожног попа Исмајла. Из малог дела сведочанства о каквом се калибру попа ради - Срби у Јоханесбургу и комплетан часни и побожни део СПЦ - с правом можемо бити забринути за судбину наше једине светиње у Африци која је сада тренутно у рукама истинских безбожника, лажова, лопова и превараната. Нека је Господ у помоћи али и Срби треба да знају да ништа неће са неба само пасти од себе. Господ нам помаже ако се ми трудимо и ако има коме. Безбожници који су запосели и преотели светињу, неће сами од себе отићи. Они деценијама покушавају да остваре ово до чега су сада коначно дошли и неће лако напустити своје болесне, сујетне и покварене амбиције. Како заслужимо - тако ће нам и бити. И на крају, порука за полухрватицу - бившу жену Турчина М. Ш., нема потребе да ангажује тајну службу за мене. Сваке недеље сам овде на светој литургији. Знам да није навикла на молитву и свету литургију али ето ту се налазим и ту ме може и она и свако пронаћи. Нека се мало жртвују и уђу у свети храм, осете мирис тамјана, светлост свећа и кандила, нека чују песму анђелску. Неће им припасти мука и неће се онесвестити.  Обећавам. Потребно је само истерати сатанско зло из срца, душе и ума. Нека буду на светим литургијама и Бог ће им помоћи, а Сатана ће побећи. После се неће више мучити и неће имати проблема ове врсте.

Ваш у Христу,

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)